Redizajn ili nov sajt: pet pitanja koja odlučuju

Sajt koji ste pre nekoliko godina platili i dalje radi, ali ga sve ređe šaljete klijentima. Usluge su se u međuvremenu promenile, na telefonu se loše čita, a upita je malo. Pitanje više nije da li nešto treba menjati, nego koliko. Redizajn ili nov sajt zavisi od pet stvari: koliko sadržaj još odgovara firmi, da li sistem može da se održava, šta sajt donosi iz Google pretrage, gde posetioci odustaju i ko vodi sajt posle predaje.

Kratak odgovor: ako je osnova zdrava, a zastareli su izgled i raspored, dovoljan je redizajn. Ako ne odgovaraju ni sadržaj ni sistem, ispravniji izbor je nov sajt, jer bi novi izgled samo prekrio problem koji ostaje. Za svako od pet pitanja u nastavku dajemo proveru koju možete da uradite sami, bez izvođača i bez upita.

Redizajn ili nov sajt: šta se zapravo menja

Redizajn zadržava osnovu: isti sistem (najčešće WordPress), veći deo sadržaja i iste adrese stranica. Menjaju se izgled, raspored, navigacija i deo tekstova. Nov sajt polazi od nove strukture: stranice se planiraju iznova, tekstovi se pišu za današnju ponudu, a sistem i adrese se menjaju kada postojeći ne odgovaraju.

Nijedno od ta dva rešenja nije bolje samo po sebi. Koje odgovara vašoj firmi, pokazuju odgovori na pet pitanja u nastavku. Zato ih prođite pre nego što tražite ponudu za jedno ili drugo.

Pitanje 1: da li sajt i danas opisuje firmu koju vodite

Razlog za promenu najčešće nije dizajn, nego sadržaj. Firma je u međuvremenu dodala usluge, neke ugasila, počela da radi sa većim klijentima ili promenila tim, a sajt i dalje opisuje stanje od pre nekoliko godina.

Proverite to za pola sata. Napravite dve kolone: u levu upišite usluge i proizvode koje danas prodajete, a u desnu stranice koje sajt za njih ima. Zatim otvorite početnu stranu na telefonu i pročitajte samo prvi ekran. Da li neko ko vas ne poznaje iz njega razume šta radite, za koga i kako da vas kontaktira?

• Ako se kolone uglavnom poklapaju i treba osvežiti tekstove i fotografije, dovoljan je redizajn.
• Ako trećina ili više usluga nema svoju stranicu, ili postojeće stranice opisuju posao koji više ne radite, zastarela je struktura. To je argument za nov sajt.

Česta greška je da se stari tekstovi prenesu u novi dizajn bez provere. Sajt tada izgleda moderno, a i dalje nudi ono što firma ne radi, pa upiti stižu za pogrešne poslove. Sadržaj se pregleda pre dizajna, a ne posle njega.

Pitanje 2: može li sistem ispod sajta da se bezbedno održava

Izgled se vidi, sistem ne. Ipak od sistema zavisi da li redizajn uopšte ima na čemu da stoji. Ako je sajt na WordPressu, prijavite se u administraciju i otvorite Kontrolna tabla → Ažuriranja. Zatim otvorite Alati → Zdravlje sajta (u engleskoj verziji Site Health), gde su navedeni kritični problemi i verzija PHP-⁠a na serveru.

Upozoravajući znaci su sledeći:

• tema nije ažurirana godinama ili je njen autor više ne razvija;
• dodaci (plugins, programski moduli koji sajtu dodaju funkcije) ne smeju da se ažuriraju jer posle svakog ažuriranja nešto prestane da radi;
• niko u firmi nema administratorski pristup sajtu ni pristup hostingu.

Ako se sve uredno ažurira, sistem je dobra osnova za redizajn. Ako se ažuriranja godinama izbegavaju, novi izgled na takvoj osnovi samo odlaže problem: sajt ostaje ranjiv, a svaka sledeća izmena traje duže. Tada je nov sajt na sistemu koji se redovno ažurira ispravnija odluka. Šta WordPress traži od servera i kako se ažurira, opisano je u WordPress dokumentaciji.

Ako pristupe nemate, zatražite ih od dosadašnjeg izvođača pre bilo kakve odluke. Bez njih ne mogu da počnu ni redizajn ni prenos sadržaja.

Pitanje 3: koje stranice vam donose posetu iz Google pretrage

Sajt koji postoji nekoliko godina često ima stranice koje Google prikazuje za pretrage važne za vaš posao. Kod novog sajta adrese stranica se po pravilu menjaju. Ako stara adresa posle promene vodi na grešku 404 (stranica ne postoji), i posetilac i Google gube put do tog sadržaja.

Pre odluke utvrdite šta tačno možete da izgubite:

1. Otvorite Google Search Console, Googleov alat koji pokazuje kako se sajt prikazuje u pretrazi. Izaberite izveštaj o učinku u pretrazi (Performance) i period od poslednjih 12 meseci.
2. Na kartici sa stranicama poređajte adrese po broju klikova i izvezite spisak. Prvih deset do dvadeset adresa su stranice koje ne smete da izgubite.
3. U Google Analytics proverite na kojim stranicama počinju posete koje se završe upitom. Obeležite ih u istom spisku.
4. Za svaku adresu sa spiska zapišite da li u novom planu sajta postoji stranica sa istim sadržajem. Adresa koja nema svoj par ide prva u tabelu preusmerenja.

Ako merenje upita još nije podešeno, postupak je opisan u tekstu o tome kako pratiti aktivnosti posetilaca na sajtu. Kada se adrese menjaju, Google Search Central preporučuje trajna preusmerenja (301) sa stare adrese na odgovarajuću novu.

Ako pretraga donosi značajan deo upita, a struktura je dobra, redizajn uz zadržane adrese nosi manji rizik. Ako vam je nov sajt ipak potreban, tabela preusmerenja pravi se pre puštanja sajta, a ne kada posete padnu. Posle puštanja otvorite deset najvažnijih starih adresa i proverite da svaka vodi na odgovarajuću novu stranicu. U Search Console zatim pratite izveštaj o indeksiranju stranica i stranice sa greškom.

Pitanje 4: gde posetilac odustaje pre nego što pošalje upit

Sajt koji dobro izgleda, a ne dovodi do upita, ne obavlja svoj posao. Mesto na kome kupac odustaje možete da pronađete sami, bez alata i bez agencije. Proveru uradite na svom telefonu, preko mobilnog interneta, a ne preko kancelarijskog Wi-⁠Fi-⁠ja. Tako vas vidi kupac koji vas traži dok je na terenu.

Provera puta do upita koju radite sami za deset minuta

1. Otvorite početnu stranicu i izmerite koliko sekundi prođe dok ne možete da čitate i kliknete. Ako čekate, zapišite koliko.
2. Iz menija pronađite uslugu koju najviše prodajete i brojte dodire do njene stranice. Ako vam treba više od dva ili tri dodira, ili posežete za pretragom, navigacija ne prati ponudu.
3. Na stranici usluge proverite da li se telefon i dugme za upit vide bez dugog skrolovanja i da li dodir na broj otvara poziv.
4. Popunite obrazac kao kupac. Brojte polja, proverite da li se za telefon otvara numerička tastatura i da li posle slanja dobijate potvrdu.
5. Proverite da li je upit stigao, za koliko vremena i da li je završio u neželjenoj pošti.

Zapišite gde ste zastali. To mesto je odgovor na ovo pitanje. Ako merite posetu, uporedite proveru sa brojkama. Konverzija u ovom tekstu znači poslat obrazac ili poziv započet sa sajta. Kako se ona podešava kao događaj, objašnjava pomoć za Google Analytics.

Šta rešava redizajn, a šta traži novu strukturu

Redizajn rešava zastoje u izgledu: skriveno ili neupadljivo dugme, sitan tekst, preteške fotografije, predug obrazac, kontakt koji postoji samo u podnožju. Najčešće takve greške opisali smo u tekstu 5 čestih grešaka pri dizajniranju sajta, pa ih ovde ne ponavljamo.

Nova struktura je potrebna kada je zastoj u samom rasporedu. To je slučaj kada usluge nemaju svoje stranice, pa kupac nema gde da pročita ono zbog čega je došao. Isto važi kada je meni napravljen za raniju ponudu ili kada je obrazac toliko vezan za temu da se ne može menjati bez programera. Novi izgled tada ne pomaže, jer kupac i dalje ne stiže do upita.

Pitanje 5: ko vodi sajt posle predaje

Ovo pitanje se obično postavi tek kada nešto prestane da radi. Ipak, ono utiče na odluku već sada. Sajt kome nemate pristup ne možete ni da redizajnirate bez saradnje onoga ko ga drži.

Šta firma treba da ima u svojim rukama

• Domen registrovan na firmu, sa nalogom kod registra koji je vezan za vašu e-⁠poštu.
• Hosting na ime firme ili bar sa vašim pristupom nalogu.
• Administratorski nalog u WordPressu na vaše ime, a ne zajednička lozinka koju zna više ljudi.
• Licence za plaćenu temu i dodatke, sa podatkom na koga glase i kada ističu.
• Rezervne kopije, sa podatkom gde se čuvaju i kada je napravljena poslednja.
• Dokumentacija: spisak dodataka, podaci o tome kuda obrazac šalje upite i ko ih prima.

Proverite sami tako što ćete se danas prijaviti na svaki od ovih naloga. Česta greška je domen registrovan na ime izvođača. Kada saradnja prestane, firma ne može da preseli ni sajt ni e-⁠poštu bez njegove dozvole. Ispravka je prenos domena na firmu, i to pre početka bilo kakvih radova.

Održavanje dolazi posle predaje, kao poseban paket

Bez obzira na to šta odlučite, sajt posle predaje traži ažuriranja, rezervne kopije i nadzor. Sajt koji niko nije održavao često je razlog zbog kog se firma uopšte nađe pred pitanjem 2. Kod nas održavanje nije deo izrade ni redizajna. To je poseban mesečni paket: Start, Plus ili Prioritet. Obuka i kasnije izmene dogovaraju se zasebno. Šta ulazi u pakete objašnjava tekst koliko košta održavanje sajta, a samu uslugu opisuje stranica održavanje sajta.

Kako da saberete odgovore i kada promena nije potrebna

Odgovore ne sabirate kao bodove. Najveću težinu nose pitanja 2 i 3. Sistem koji ne može bezbedno da se održava gotovo uvek vodi ka novom sajtu. Stranice koje donose posetu iz pretrage traže oprezan pristup, šta god da izaberete.

Kada su dovoljne ciljane ispravke

Ponekad su četiri odgovora povoljna, a problem je samo jedan: spora stranica zbog neoptimizovanih fotografija, obrazac koji ne šalje potvrdu ili zastareo opis jedne usluge. Tada popravite tu stavku, a ne ceo sajt. Redizajn bi potrošio budžet, a ne bi promenio ono što koči upite. Posle ispravke ponovite proveru na telefonu i nekoliko nedelja pratite broj poslatih obrazaca.

Kada da počnete da bi sajt bio spreman pre sezone

Termin vežite za mesece u kojima imate najviše upita, a ne za trenutak kada se u firmi oslobodi vreme. Računajte unazad: plan i sadržaj, izrada, provera i bar nekoliko nedelja posle puštanja, da biste u Search Console videli kako Google prima nove adrese. Na primer, firma koja najviše upita dobija od aprila trebalo bi da odluči u decembru ili januaru i da pusti sajt do kraja februara. Najčešće kasne tekstovi i fotografije koje priprema firma, zato njih počnite prve. Redosled koraka opisan je u tekstu faze izrade sajta.

Zaključak: odluka na osnovu provera, ne utiska

Izbor između redizajna i novog sajta donosi se na osnovu pet provera:

• da li sajt opisuje firmu kakva je danas;
• da li sistem može bezbedno da se održava;
• koje stranice donose posetu iz pretrage;
• gde kupac odustaje na putu do upita;
• ko drži pristupe i vodi sajt posle predaje.

Kada su odgovori zapisani, odluka je obično jasna, a ono što ostane otvoreno postaje pitanje za izvođača.

Ako želite da vaše odgovore pogleda neko ko svakodnevno radi na ovakvim projektima, pošaljite upit preko stranice Kontakt. U upitu navedite adresu sajta i spisak usluga koje danas nudite. Priložite i izvoz iz Search Console sa stranicama koje su imale najviše klikova u poslednjih 12 meseci. Odgovaramo u roku od 24 sata radnim danima, sa okvirnom cenom i terminom za razgovor.

Česta pitanja

Da li stari sajt mora da se ugasi dok traje redizajn?

Ne. Novi izgled ili nov sajt pravi se na probnoj kopiji (staging) koja nije dostupna pretrazi. Stari sajt radi sve do puštanja, a prelazak se planira za dan kada firma ima najmanje upita.

Mogu li da zadržim isti domen i e-⁠poštu?

Da. Domen je odvojen od sajta i ostaje isti. Pažnju traži e-⁠pošta: ako je na istom hostingu kao sajt, a hosting se menja, preseljenje pošte mora da se isplanira posebno, da ne bi došlo do prekida.

Da li nov sajt znači pad u Google pretrazi?

Može privremeno da utiče na posetu. Mnogo zavisi od toga da li su stare adrese preusmerene i da li je sadržaj važnih stranica zadržan. Pozicije niko ne može ozbiljno da garantuje. Ono što se može kontrolisati jesu tabela preusmerenja pre puštanja i praćenje indeksiranja posle njega.

Ko priprema tekstove i fotografije za nov sajt?

To se dogovara u planu, pre početka radova. Tekstovi i fotografije koje priprema firma najčešće određuju kada sajt može da bude pušten, zato ih počnite da prikupljate čim donesete odluku.