Redizajn sajtova

Nema pravila da sajt traje tačno toliko i toliko godina. Postoje znaci, i obično ih se skupi nekoliko odjednom. Najčešći je telefon: sajt je pravljen kada je većina posete dolazila sa računara, pa se danas na telefonu mora zumirati i pomerati levo-desno. Pošto Google rangira mobilnu verziju stranice, to nije samo pitanje izgleda nego i pozicija.

Drugi znak je brzina. Sajt koji se učitava četiri sekunde gubi posetioce pre nego što su išta videli, a spor sajt lošije rangira. Treći je nemogućnost izmene — ako za svaku sitnicu morate nekoga da zovete, sadržaj ubrzo prestane da se ažurira i sajt se pretvori u brošuru koja stoji.

Četvrti znak je najskuplji, jer se ne vidi u statistici: sajt više ne odgovara onome što ste u međuvremenu postali. Kupac koji vas prvi put vidi sudi po tome.

Ako se prepoznajete u dva ili više ovih znakova, redizajn sajta se isplati. Ako se prepoznajete samo u jednom i to sitnom, često je dovoljna manja izmena u okviru održavanja.

Redizajn najčešće traže firme kojima je posao odmakao dalje od sajta: ponuda se proširila, tim je porastao — a sajt i dalje izgleda kao kada je pravljen. Ti klijenti ne traže eksperiment nego uredan posao: da se uradi kako treba, jednom, i da se o tome ne razmišlja narednih nekoliko godina.

Sa takvim klijentima je i najlakše raditi, jer već znaju šta im smeta. Ne moraju da nam objasne kako da rešimo problem, dovoljno je da nam pokažu gde ih žulja. Ostalo je naš posao, a njihova uloga se svede na jedno odobrenje dizajna i nekoliko odgovora usput.

Ako je jedini razlog za redizajn to što je neko rekao da sajt treba menjati na svake dve godine, sačuvaćemo vam novac i reći da nije potrebno. A ako očekujete da nov izgled sam po sebi donese više upita, bolje je da prvo razgovaramo — izgled pomaže, ali retko on jedini odlučuje.

Redizajn ima smisla kada sajt suštinski radi: sadržaj je upotrebljiv, adrese su smislene, a Google ga već poznaje. Tada se menja izgled i osnova, a zadržava sve što je vredno — tekstovi, slike, pozicije i adrese na koje su ljudi navikli.

Nov sajt je bolji izbor kada je struktura toliko zapetljana da se ne isplati krpiti, kada je sajt pravljen u zastarelom sistemu koji se više ne održava, ili kada se delatnost promenila do te mere da ni sadržaj više ne odgovara. U takvim slučajevima redizajn ispadne skuplji od izrade sajta iz početka.

Ako niste sigurni šta je vaš slučaj, pošaljite adresu sajta i reći ćemo vam koje od to dvoje predlažemo i zašto. Ta procena je besplatna i ne obavezuje ni na šta.

Ovo je najčešći strah kod redizajna i najčešće opravdan — sajtovi zaista gube pozicije posle preuređenja. Skoro uvek iz istog razloga: stare adrese stranica nestanu, a niko ne postavi preusmerenja, pa Google zatekne stotine veza koje vode u prazno.

Kod nas je popis adresa i postavljanje preusmerenja obavezan korak, a ne dodatna usluga. Uz to pre objave proveravamo da naslovi i opisi stranica pređu na nov sajt, da mapa sajta bude prijavljena i da se ništa slučajno ne zatvori za pretraživače.

Blagi pad u prvim nedeljama je normalan dok Google ponovo ne obiđe sajt. Kada je posao urađen kako treba, pozicije se vrate i obično se poprave, jer brži sajt sa urednim prikazom na telefonu rangira bolje nego onaj koji je bio pre njega.