Sajtpress - Izrada sajtova i digitalni marketing



you’ve been pwned!

Kako se tehnologija razvija, tako i taktike hakera postaju sve sofisticiranije i neobičnije. Predstavljamo vam 5 realnih primera kako hakeri mogu da kompromituju vaš sajt.

Napadi kroz nezaštićene teme i dodatke (Plugins)

Jedan od čestih načina hakovanja vašeg sajta je kroz nezaštićene teme ili dodatke (plugins) koji se koriste u popularnim platformama za upravljanje sadržajem poput WordPress-a, Joomla-e ili Drupal-a.

Kada koristite teme ili dodatke koji nisu redovno ažurirani ili su napravljeni od strane nepouzdanih izvora, otvarate vrata potencijalnim sigurnosnim propustima. Hakeri mogu iskoristiti ove ranjivosti kako bi ubacili zlonameran kod u vaš sajt ili dobili neovlašćen pristup administratorovom nalogu.

Napadi kroz nezaštićene teme i dodatke često se koriste za različite vrste napada, uključujući:

– Ubacivanje skrivenih backdoor-ova koji omogućavaju hakerima pristup sajtu i serveru.
– Ubacivanje zlonamernog koda koji preusmerava posetioce na phishing stranice ili distribuira malware.
– Krađa osetljivih podataka kao što su korisnički podaci, lozinke ili finansijske informacije.

Redovno ažurirajte teme i dodatke na najnovije verzije, izbegavajte korišćenje teme ili dodatka sa nepoznatih ili neproverenih izvora. Koristite sigurnosne alate i plugin-ove koji pomažu u otkrivanju i sprečavanju ranjivosti na sajtu. Takođe, redovno praćenje sajta i korišćenje sigurnosnih kopija (backup) mogu biti od vitalnog značaja u slučaju da dođe do hakovanja ili gubitka podataka.

 

Eksploatacija nesigurnih API-ja

API-ji (Application Programming Interfaces) često omogućavaju razmenu podataka između različitih softverskih aplikacija. Međutim, loše dizajnirani ili nesigurni API-ji mogu biti slaba tačka koju hakeri mogu iskoristiti za pristup osetljivim podacima ili izvršavanje zlonamernih operacija na vašem sajtu.

Eksploatacija nesigurnih API-ja predstavlja jedan od najnovijih izazova u svetu sajber bezbednosti. API (Application Programming Interface) omogućava komunikaciju između različitih softverskih aplikacija, olakšavajući razmenu podataka i funkcionalnosti. Međutim, kada su API-ji nedovoljno zaštićeni ili loše dizajnirani, mogu postati ozbiljna pretnja za bezbednost podataka.

Hakeri su postali veoma vešti u pronalaženju i eksploatisanju ranjivosti u API-jima kako bi izvršili napade kao što su:

  • Neproverena autentifikacija i autorizacija

API-ji koji ne primenjuju adekvatne metode autentifikacije i autorizacije mogu biti lak pristup za hakovanje. Hakeri mogu pokušati da zaobiđu autentifikaciju, koristeći nevažeće ili ukradene pristupne podatke, ili izvršiti napade sa lažnim identitetima. Nedostatak adekvatne autorizacije može omogućiti hakerima da pristupe osetljivim podacima ili funkcionalnostima na koje ne bi trebalo da imaju pristup.

  • Injection napadi

Slično SQL injection napadima, hakeri mogu iskoristiti ranjivosti u API-jima kako bi ubacili zlonameran kod. Ovo može omogućiti hakerima da izvrše različite vrste napada, uključujući krađu podataka, modifikaciju podataka ili čak postavljanje zlonamernog softvera na serverima.

  • Nezaštićeni prenosi podataka

Nesigurni API-ji mogu koristiti nezaštićene veze prilikom prenosa osetljivih podataka. Hakeri mogu presretati ove podatke putem metoda kao što su „man-in-the-middle“ napadi, što im omogućava da ukradu osetljive informacije kao što su lozinke, bankovni podaci ili lične informacije korisnika.

  • Nedostatak adekvatnog monitoringa i logginga

Nekim API-jima mogu nedostajati efikasni sistemi za monitoring i logging, što može otežati otkrivanje i praćenje zlonamernih aktivnosti. Nedostatak detaljnih zapisa o aktivnostima omogućava hakerima da izvrše napade neprimetno, ostavljajući malo tragova koji bi ukazali na njihovu prisutnost.

  • Slabosti u dizajnu arhitekture

Neki API-ji mogu imati inherentne slabosti u dizajnu arhitekture, poput nedostataka u validaciji korisničkog unosa ili nedostatka izolacije resursa. Hakeri koriste ove slabosti kako bi izvršili napade kao što su denial-of-service (DoS) ili distributed denial-of-service (DDoS), onesposobljavajući funkcionalnost API-ja ili čak servera.

Zloupotreba korisničkih sesija

Korisničke sesije omogućavaju korisnicima da ostanu prijavljeni na sajt tokom dužeg vremenskog perioda, ali mogu biti ranjive na hakerske napade. Hakeri mogu izvršiti napade „session hijacking“, preuzimajući kontrolu nad aktivnim korisničkim sesijama i dobijajući pristup privilegijama koje pripadaju tim sesijama.

Zloupotreba korisničkih sesija predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost veb sajtova. Korisničke sesije omogućavaju korisnicima da ostanu prijavljeni na sajt tokom dužeg vremenskog perioda, čime se izbegava potreba za ponovnim unošenjem pristupnih podataka svaki put kada korisnik pristupi sajtu. Međutim, hakeri mogu iskoristiti ove sesije na različite načine kako bi stekli neovlašćen pristup nalogu ili podacima korisnika.

  • Session hijacking (Preuzimanje sesije)

Session hijacking je tehnika kojom hakeri preuzimaju kontrolu nad aktivnom korisničkom sesijom. Postoji nekoliko načina na koje se ovo može postići, uključujući:

Sniffing: Hakeri koriste alate za snimanje podataka koji se prenose između korisnika i servera, kao što su packet sniffers. Na ovaj način, mogu presresti korisničke sesije koje nisu adekvatno zaštićene.
Session Fixation: Hakeri namame korisnike da koriste određenu sesiju koju su oni predhodno pripremili. Kada korisnik prihvati tu sesiju, haker preuzima kontrolu.
Cross-Site Scripting (XSS): XSS napadi mogu se koristiti za ubacivanje zlonamernog koda u veb stranicu koja može presresti korisničke sesije i poslati ih hakeru.

  • Session replay (Ponovno pokretanje sesije)

Ova tehnika uključuje snimanje aktivne sesije korisnika, uključujući sve korisničke akcije, poput unošenja lozinke ili izvršavanja transakcija. Hakeri kasnije mogu reprodukovati ovu sesiju kako bi pristupili nalogu ili izvršili zlonamerne radnje u ime korisnika.

  • Session Sidejacking

Ovo je varijacija session hijackinga u kojoj hakeri presreću i preuzimaju kontrolu nad korisničkom sesijom putem nezaštićenih mrežnih veza. Kada korisnik koristi javne WiFi mreže ili druge nezaštićene veze, hakeri mogu lako presresti sesiju i pristupiti nalogu korisnika.

  • Brute Force Attacks

Hakeri mogu izvršiti napade pokušavajući da pogode ili pretpostave šifru i korisničko ime koji su u upotrebi. Ovo može biti vremenski intenzivan proces, ali može biti uspešan ako se koriste slabi ili predvidljivi ključevi sesije.

 

XSS napadi putem input polja

XSS (Cross-Site Scripting) napadi su jedan od najčešćih oblika napada na veb sajtove. Oni omogućavaju napadačima da ubace zlonamerni JavaScript kod direktno na veb stranice koje posećuju korisnici. Tradicionalno, XSS napadi se često izvode kroz uobičajena input polja kao što su forme za unos teksta ili komentari na veb stranicama. Međutim, hakeri su postali kreativniji i pronalaze nove načine da iskoriste neobična input polja za izvođenje XSS napada. Evo nekoliko primera kako se to može izvesti:

  • Neobična Input polja koja nisu očekivana

Umesto tipičnih formi za unos teksta ili komentara, hakeri mogu iskoristiti neobična input polja koja korisnici ne bi očekivali da sadrže JavaScript kod. Na primer, polja za unos URL-ova, datuma ili brojeva mogu biti zloupotrebljena za ubacivanje zlonamernog koda.

  • Skrivena Input polja

Hakeri mogu ubaciti zlonamerni JavaScript kod u skrivena input polja koja nisu vidljiva korisnicima, ali se i dalje šalju na server kada se forma pošalje. Ovo može biti posebno opasno jer korisnici neće biti svesni prisustva ovog koda, ali će se i dalje izvršiti kada se stranica učita.

  • Input polja koja se popunjavaju dinamički

Dinamički generisana input polja, poput onih koje se popunjavaju preko JavaScript-a ili AJAX-a, takođe mogu biti ranjiva na XSS napade. Hakeri mogu iskoristiti ove dinamički generisane polja kako bi ubacili zlonamerni kod koji se izvršava prilikom popunjavanja polja ili kada se forma pošalje.

  • Input polja koja se koriste za manipulaciju podacima na stranici

Input polja koja se koriste za manipulaciju podacima na stranici, poput polja za sortiranje ili filtriranje, takođe mogu biti ranjiva na XSS napade. Hakeri koriste ova polja kako bi ubacili zlonamerni kod koji se izvršava kada korisnik koristi sajt.

  • Kombinovanje različitih vrsta Input polja

Hakeri kombinuju različite vrste input polja i tehnike kako bi stvorili kompleksne XSS napade. Na primer, mogu koristiti kombinaciju skrivenih polja, dinamički generisanih polja i polja za manipulaciju podacima kako bi stvorili napade koji su teže otkriti i sprečiti.

Prevencija XSS napada putem neobičnih input polja zahteva validaciju unosa podataka na strani servera. Takođe, važno je redovno ažuriranje softvera i primena sigurnosnih praksi kao što su enkripcija podataka i korišćenje bezbednih HTTP headera kako bi se smanjio rizik od XSS napada.

Na ovom YouTube kanalu koji se bavi temom hakovanja, konkretno u ovom videu se objašnjava detaljno kako je došlo do hakovanja poznatog youtuber-a i preuzimanja njegovog kanala.

Hakovanje preko Kripto-Malvera

Dok se popularnost kriptovaluta povećava, hakeri koriste kripto-malver kao sredstvo za hakovanje sajtova. Kripto-malver može biti ubačen na veb stranice ili servere, koristeći računarske resurse posetilaca za rudarenje kriptovaluta ili zahtevajući otkupninu u kriptovaluti u zamenu za dešifrovanje zaključanih podataka.

Ovom prilikom upoznajemo vas sa načinima na koje se kripto-malver može koristiti za hakovanje sajtova:

  • Infekcija veb stranica

Hakeri mogu ubaciti kripto-malver direktno u veb stranice putem ranjivosti kao što su neažurirani CMS (Content Management System) ili loše konfigurisani serveri. Kada korisnici posete zaražene stranice, njihovi računari postaju deo bot mreže koja se koristi za rudarenje kriptovaluta bez njihovog znanja ili pristanka.

  • Napadi putem reklama (Adware)

Hakeri mogu koristiti maliciozne reklame kako bi distribuirali kripto-malver. Ove reklame se mogu pojaviti na legitimnim veb sajtovima putem ad networks, a kada korisnici kliknu na njih, njihovi računari mogu biti inficirani i postati deo bot mreže za rudarenje kriptovaluta.

  • Napadi putem kompromitovanih servera

Ovo može dovesti do toga da svaki posetilac veb sajta postane žrtva kripto-malvera, jer se malver izvršava na serveru prilikom svake posete.

  • Ransomware napadi sa kripto-zahtevom

Neki kripto-malveri funkcionišu kao ransomware, što znači da šifriraju podatke na računaru ili serveru i zahtevaju otkupninu u kriptovaluti za dešifrovanje podataka. Ovi napadi mogu biti posebno destruktivni, jer dovode do gubitka podataka ili prekida u radu sajta.

  • Napadi putem kompromitovanih softvera za rudarenje

Ovi softveri mogu biti maskirani kao legitimni alati za rudarenje ili se mogu distribuirati putem phishing emailova ili lažnih veb sajtova.

Zaštita od kripto-malvera zahteva primenu sigurnosnih praksi kao što su upotreba antivirusnih programa i firewalla, kao i praćenje sumnjivih aktivnosti na serverima i računarima. Takođe je važno i stalno edukovati korisnike o opasnostima kripto-malvera i savetovati ih da budu oprezni prilikom preuzimanja softvera sa interneta ili kliktanja na sumnjive linkove.

0 Comments

Oddaj komentar

Vaš e-naslov ne bo objavljen. * označuje zahtevana polja

Morda vas bo zanimalo in ovo…

sl_SISL

Pin It on Pinterest

Call Now Button